Расе коза


Санска коза је постала системском селекцијом и правилним одгајањем. Коза санске расе је прилично висока, живахна, веома добре млечности. Беле је боје, са кратком и глатком длаком код коза, док јарци имају дуже длаке на грудном делу и по гребену. Плодност санске козе је врло добра. Просечна млечност у лактационом периоду од 270 дана је 1000 кг млека, а рекорди прелазе 2500 кг. млека годишње. Ова раса је доста осетљива према разним обољењима, због чега и није свугде одмах успела.

Француска санска коза је настала на бази укрштања домаће беле козе са швајцарском санском расом. Поред швајцарске санске расе, на стварање француске санске козе утицали су и немачки, енглески и холандски типови белих млечних коза. Животиње ове расе су беле боје. Телесна маса одраслих коза у просеку износи до 60, а јарчева између 80 и 100 кг. Просечна производња млека се креће око 650-700 литара, а у селекционисаним запатима она износи 900 литара и висш у току године. Плодност је 180 %.

Тогенбуршка коза, је после санске расе, најважнија за козарство у Швајцарској јер је врло продуктивна, отпорна и чврста планинска раса.То је раса средње величине, тежина коза 45-60 кг, а јараца преко 65 кг. Виме је јако развијено, а млечност врло добра просечно у лактацији од 277 дана, даје 600 кг. млека, са 3,5 % масти. Боја длаке која је кратка, је карактеристична срнећа, сивомрка са светлим пругама дуж главе и светлијим длакама по ногама.

Слично тогенбуршкој раси у Швајцарској, у Немачкој се налази раса коза названа Бунте деутцхе Еделзиеге, тј. шарена немачка племенита коза, која је у ствари мрке боје. Ова раса је нешто отпорнија од беле немачке племените козе, али је зато и нешто мало мање млечна. Просечна млечност ове расе износи 1350 кг. млека годишње са 3,28 % масти.

Нубијска коза потиче из Нибије и налази се углавном у Египту, Етиопији и јуж. Африци. То је крупна раса која се одликује млечношћу и изгледом. Глава је кратка, јако израженог овнујског профила, скраћеног лицног дела, понекад чак И до мопс-губице, И сироких клопавих усију, које су велике бар колико И цела глава или цак И веце. Боја длаке, која је кратка, различита је, а најчешће је црна, црвена или мрка, или састављена од тих боја. Млечност се креће од 400 до 600 литара па и 800 л, са просечно 4 % масноће. Ова раса се одликује и великом плодношћу и нормално даје 2-3 јарета. Млеко и месо ове расе немају карактеристичан козји мирис.

Као варијетет нубијске козе, укрштањем нубиске козе са европским козама настала је малтешка раса. Тежина ове расе се креће од 35 до 50 кг. Боја је различита, бела, црвенкасто жута, жуте, шарене, али и црне и црно беле. Длака је кратка и танка. Одлику је се великом плодношћу. Просечна млечност износи 300-600 лтара, са 4 % масноћом.

Немачка бела оплемењена коза је настала укрштањем домаће беле козе са швајцарском санском козом. Јарчеви су тешки у просеку 60 до 100 кг, а козе од 50 до 60 кг. Спада у најмлечније козе на свету, боља стада у побољшаним условима исхране и држања произведу у просеку 800-850 литара млека, а запати селекционисани на високу млечност 1000-1200 литара млека у току једне лактације.

Холандска бела коза је настала укрштањем домаће козе са швајцарском санском расом и немачком белом оплемењеном козом. Одликује се добром млечношћу и робусношћу. Просечна млечност селекционосаних запата се креће око 900-950 литар.

Ангорска коза је најбољи представник раса коза за производњу фине длаке, познате под именом мохер. Мохер је по хемиском саставу сличан вуни, али је влакно мање еластично, мада је јаче и издржљивије. Има леп сјај и врло добро се боји. Нормална дужина влакна је 18-25 цм, понекад може бити и дужа. Тежина коза је 32-35 кг. Тело је покривено дугачком коврџавом свиластом длаком, сем ушију,њушке и ногу код папака. Боја длаке је бела или беличаста са жутим пресјајем. Плодност је доста слаба, јер нормално даје једно јаре, а близњење је изузетно. Младунци су у првим месецима осетљиви нарочито на влагу и маглу и зато морају бити гајени у стаји. Одрасли су такође доста осетљиви, фине конституције, траже добру храну, козе нису добре мајке, а и осетљиве су при порођају. Слабије су отпорности, нарочито на паразите, од других раса коза. После кожења се морају добро пазити јер су врло осетљиве. Млечност је минимална, око 25 литара и обично се даје све млеко јарадима.

Француска алпска коза (Алпине) потиче из француских Алпа. Код стварања ове расе коришћена је дугогодишња селекција на високу производњу млека, због чега спада у најмлечније расе коза. На први поглед личи на јелена, има живахне очи, уши су усправне, а нос је обично плав. Има широк дијапазон боја и обелезжа. Француска алпска коза је крупна животиња и грубље је грађе. Просечна тезжна коза је 60-80, а јарчева 80-100 кг. Млечност коза ове расе износи 500-800 литара у току једне лактације која траје око 280 дана.

Домаћа брдска коза се гаји под најтежим условима тј. налази се онде где друге домаће животиње немогу наћи довољно хране за своје одржавање. То је мала, лака и врло живахна  и темпераментна раса. Виме јој је доста слабо развијено, мало и покривено грубом длаком, што је у вези са прилично слабом млечношћу. Тежина код коза је између 25 и 45 кг, а код јараца 35-70 кг. Цело тело (изузев њушке, папака и доњег дела репа) обрасло је длаком (кострет), која је густа, груба и дугачка (изузев на глави и по ногама, где је кратка). Боја длаке је различита, најчешће црвенкаста или сива, али и црна, кестењаста, мрка и шарена, а најређе је бела. Према различитим  крајевима могу се назвати и одређени сојеви домаће брдске козе, нпр. херцеговачка, далматинска, сокобањска, гулијанска и друге козе, које се разликују углавном по месту одгајивања, а стим у вези и нешто мањом или већом млечношћу односно тезином. То је касностасна и слабо плодна раса, јер прво јаре даје обично после 2 године. Најчешће даје по једно јаре, а око 20 % се близни. Млечност је релативно мала, јер обично у лактационом периоду од 7-8 месеци козе дају 100-400 литара млека. Производња меса је минимална, због мале живе мере.Јарад по одбијању даје просецно 5-6 кг. меса, а одрасла коза 15-20 кг. Домаће козе су снажне коснтитуције, скромна у исхрани, чрврста и отпорна, а врло добро подноси сувоћу и топлоту, врло је спретна и живахног темперамента, није никакав пробирач хране.

Српаста (алпска) швајцарска коза се оликује добром отпорношћу и високом производњом млека. Тело јој је покривено густом и фином длаком, боја длаке варира од сивосмеђе до светлоцрвене боје, са црном пругом дуж леђа, црним ушима и врхом репа. Телесна маса одраслих коза је 45-65, а јарчева 70-90 кг. производња млека се креће од 500-600 литара, а код селекционисаних грла и више од 900 литара у току лактације.

Домаћа бела коза је настала укрштањем балканских коза нижих подручја са јарчевима санске козе. То су мелези са врло различитим нивоом производње И јако неуједначене боје и спољашности. Боја длаке није устаљена расна одлика, тако да она може бити бела, црна, смеђа, има и шарених грла. Домаћа бела коза је способна за дуго пешачење у потрзи за храном чак и по најлошијим теренима. Одрасле козе су у просеку тешке око 40, а јарчеви око 50 кг и више, што зависи од услова држања. У побољшаним условима спољашне средине, просечна годишња призводња млека код домаће беле козе креће се од 100-200 литара па и више што зависи од услова одгајања. Од 100 коза добије се у просеку 180 јаради.

Кашмирска раса добила је назив по Кашмиру, где јој је центар одгајања, та раса служи за продукцију фине длаке и меса, јер се може добро утовити. То је мала раса телесне тежине 30-40 кг, козе и јараца до 50 кг. Најглавније обележје ове расе је да има две врсте длаке: фину и грубу. Фина длака је изванредног квалитета и од ње се праве чувени касмирски шалови.Плодност је мала, млечност такође, али је месо доброг квалитета у односу на козије.