Храна са пашњака  

Исхрана коза се у конвенционалној производњи заснива на употреби кабастих хранива која су у екстензивним условима и једина храна. Козе су познате као животиње са врло добрим апетитом. У поређењу са другим преживарима ( домаћим и дивљим), у исхрани користе највећи број биљака (547 врста) и карактеришу се добрим искоришћавањем хране. Захваљујући микрофлори у бурагу, као и други преживари, козе имају способност да синтетишу све неопходне аминокиселине. Посебно воле брст, тј. лишће и младе изданке грмља и дрвећа. Ако могу да бирају, око 20 одсто дневног оброка чини трава, 20 одсто различити корови, а 60 одсто брст. Може се рећи да готово нема зелене хране коју козе не једу. У поређењу са овцама козе конзумирају више хране (суве материје)  и боље је пробављају. Због тога је козе могуће држати у условима који су неприкладни за овце.

Лошим кабастим хранивима и брстом козе успевају да подмире основне, тзв. уздржне  потребе. У оваквој храни осим ограничене количине искористиве енергије нема довољно протеина, фосфора, натријума, микроелемената а често и каротина. Због тога се за време такве исхране употребљавају резерве хранљивих материја из периода обилније исхране.

У циљу обезбеђивања уравнотеженог раста, развоја и доброг здравља животиња оброк мора бити избалансиран. Најбоље би било обезбедити храну са сопствених органских фарми. Како то није увек могуће, стандарди органског козарства дозвољавају да хранива са фарми у прелазном периоду могу чинити 30 одсто оброка. Уколико се хранива набављају са других органских фарми овај проценат може бити и 60 одсто. Такође може се укључити највише 10 одсто конвенционалних хранива за преживаре.

Учешће  конвенционалних хранива у исхрани коза израчунава се на нивоу године као проценат суве материје оброка. Учешће конвенционалних хранива у дневном оброку не сме да буде веће од 25 одсто суве материје оброка. Проценат учешћа сувих материја може се увећати ако из различитих разлога ( екстремни климатски услови, елементарне непогоде, штетан утицај човековог деловања) није могућа производња органске зелене, односно кабасте хране. Ово повећање хранива у укупном оброку одобравају само надлежни инспектори.

Исхрана преживара у органском сточарству заснива се углавном на максималном коришћењу расположивих пашњачких површина у различитим периодима године. Најмање 60 одсто суве материје дневног оброка састоји се од крмног биља, свеже или сушене кабасте хране или силаже.

Период  исхране јаради млеком траје најмање 45 дана, али се може продужити и  до 90 дана, односно до краја дојног периода. У исхрани јаради није дозвољена употреба замене за млеко. У исхрани коза, органском сточарству нарочито се забрањује употреба антибиотика, кокцидиостатика, медицинских препарата, стимулатора раста или било којих стимулатора производње. Стандарди прописују да у исхрани не смеју бити садржани, додати храни или на било који други начин дати животињама следећи синтетички производи: стимилатори раста, средства за подстицање апетита, вештачке боје, уреа, микроорганизми, чисте аминокиселине.

Преузето из листа Пољопривредник  број 2426.