Сточна Храна и исхрана оваца

Економична овчарска производња заснива се на рационалној производњи сточне хране. Захваљујући грађи и функцији својих органа за варење овца је прилагођена за исхрану великим бројем различитих хранива. Хранива која се кориусте за исхрану оваца различитог су порекла и хранљиве вредности. У сонови могу да се поделе на зелена кабаста хранива, конзервисана сточна хранива, коренасто-кртоласта хранива и конценрована хранива.

Зелена храна

За исхрану оваца током године вегетационог периода, који у нашим условима обично траје 6-7 месеци, зелена храна, односно паша је најбоља и највреднија храна. Током вегетације, потребе оваца углавном се подмирују пашом, а овце се прихрањују само ако је квалитет пашњака слаб или када је реч о исхрани високо продуктивних грла. У том случају за прихрањивање могу да послуже зелена трава са ораница и концентрована хранива. Овце на пашњацима најчешће користе младе, сочне и лиснате биљке. Када биљке отврдну, овце их слабије користе, али ако имају доста хране на располагању обично поједу лист а стабљику оставе. Међутим, уколико је паша недовољна, једу и стабљике па и биљке које иначе нерадо једу.

Пашњаци за овце не смеју бити влажни или кисели, јер је на њима квалитет биљака слаб и јер су веома погодни за паразите. С обзиром на то да се овце врло лако надимају, на бујним пашњацима треба да се напасају опрезно. Пашњаке треба рационално искоришћавати увођењем реда у напасање.

Уколико је паша квалитетна, овце ће на њој бити добро припремљене за успешну оплодњу и почетак новог производног циклуса. Паша је истовремено најјефтинија храна за овце. Уколико је има довољно и ако је при том квалитетна, паша може у потпуности да задовољи потребе овацау хранљивим материјама а самим тим да умањи потребу за додавањем концентрата који поскупљују исхрану. Посебно повољно дејство паше у исхрани оваца произилази из великог садржаја активних материја у њој, посебно витамина, као и бољим искоришћавањем протеина и минералних материја из ње.

Конзервисана сточна храна

Сено- Сено као производ сушене зелене масе, значајно је храниво у исхрани оваца. При држању у објекту, односно при зимској исхрани, оно је најчешће основно храниво. Зелена маса, на време покошена, добро просушена и правилно складиштена, подједнако је добра за исхрану оваца било да потиче од легуминоза или са планинских пашњака. Постоји више врста сена а његов квалитет и хранљива вредност завице од врсте биљака које преовлађују у њему, од квалитета тих биљака и њихове храњиве вредности, од времена косидбе, начина сушења, његовог чувања и тд. Највредније сено за исхрану оваца је оно које у свом саставу садржи већи проценат биљака из породице легуминоза (луцерка, детелина). Са оваквим сеном овце могу у потпуности задовољити своје потребе током зимског периода. Међутим, уколико је квалитет сена слаб, онда се овце обавезно морају прихрањивати концентрованом храном. За добар квалитет сена веома је значајно и време косидбе биљака. Најповољније време за кошење влатастих трава је кад почиње њихово влатање, а легуминоза онда када почиње да цвета. После тог времена количина биљне масе се не повећава много, али у њој расте садржај тешко сварљивих састојака (целулозе и лигнина) и опада садржај беланчевина. Начин сушења сена такође у великој мери утиче на његов квалитет.  Добро осушено сено има зелену боју а у њему је очувано и лишће, док сено које је дуго стајало на сунцу или оно које је спрано кишом уколико је сушено на земљи, има врло малу хранљиву вредност. Због тога се ради очувања хранљиве вредности сена препоручује његово сушење на различитим направама (ограде, бркље, розге, ногари, шведски јахачи и др.).

Силажа- Силажа је силирање свежих зељастих биљака и других хранива. Силажа доброг квалитета је укусна храна која се употребљава онда кад нема довољно кабасте хране у исхрани оваца у зимском периоду. У исхрани оваца може се користити силажа различитих крмних биљака. Практичне препоруке за коришћење силаже у исхрани оваца најчешће се крећу између 2-4 килограма по грлу дневно. Сјагњеним овцама дају се мање количине које се постепено повећавају након јагњења и свој максимум достижу око 45 дана после јагњења. Ово храниво се успешно може користити у исхрани оваца које се гаје ради меса и вуне јер се сматра да коришћење силаже у исхрани музних оваца има неповиљан утицај на квалитет сира. Силажа може бити припремљена од више вртса биљака али се у нашим условима најчешће справља и користи од целе биљке кукуруза, покошене у доба воштане зрелости зрна.

Коренасто- кртоласта хранива

Коренасто-кртоласта хранива чине групу хранива која се у исхрани оваца најчешће користе током зимског периода. У ову групу спадају: сточна репа, резанци шећерне репе, мрква, кромпир и др. Заједничка одлика за сва наведена хранива је да су то угљенохидратна хранива, која садрже мало целулозе и врло добро се варе. Гледано у целини, коренасто- кртоласта хранива су укусна, лако се искоришћавају у организму и овце их радо једу. Ова хранива се најчешће користе у исхрани приплодних оваца и дају се у количини не већој од 2-3 кг по грлу на дан. Ова хранива  треба пре употребе уситнити у комадиће, (мада се могу користити и у природном облику), јер у противном може доћи до зачепљења једањака.

Концентрована хранива

У концентрована хранива спадају хранива са великом хранљивом вредношћу и ниским садржајем целулозе.У исхрани оваца нарочито у зимском периоду, поред кабастих, најчешће се додају и концентрована хранива. То су хранива која се најчешће дају у оброку када се кабастим хранивима не могу подмирити потребе оваца за хранљивим материјама. Од концентрованих хранива највише се користи зрневље житарица, (мекиње, сточно брашно, сирови и суви репини резанци и др.)

Заједничка карактеристика за све врсте житарица је да садрже низак ниво беланчевина. Због тога се исхрана оваца допуњује додавањем квалитетног сена легуминуза или неког другог беланчевинастог хранива. Од беланчевинастих хранива најчешће се користе уљане сачме и погаче, које настају као споредни производ индуструје уља. То су хранива богата беланчевинама и углавном се користе као додатак у смеши концентрата са зрневљем житарица. Од уљаних сачми најчешће се користе у наши условима за исхрану оваца сунцокретова и сојина сачма, мада се у мањој мери користи и сачма уљане репице. Због тога се данас у фабрикама сточне хране призводе комплетне концентриване смеше за исхрану појединих категорија оваца. Ове смеше садрже све неопходне хранљиве састојке, при чему се оне у исхрани оваца комбинују са кабастом храном (сеном) или силажом.

Преузето из књиге Овца (месо, млеко, вуна)         Аутори: Нургин Мемиши и Фрида Бауман